Andrea Paladio, čuveni arhitekta Renesanse, počeo je da radi veoma mlad, sa 13 godina, kao kamenorezac i klesar. Škola pa ni esnafa nije bilo, pa su arhitekte doazile iz vajarstva, slikarstva, kamenorezačke i klesarske struke i iz nekih drugih zanata. Mladi kalfa iz Padove proveo je 17 godina uz kamen i na gradilištima. Danas, o njemu govorimo kao o velikom arhitekti koji je ostavio značajna dela u istoriji arhitekture i koji je pomerio granice svoga vremena. Arhitekturu vila doveo je do savršenstva a kao teoretičar postavio je osnove arhitekture za neke buduće dane.
Kada je Paladio došao nazad u Vićencu 1540. godine, imao je 32 godine i nekoliko važnih projekata za sobom. Prvi od njih je, verovatno, bio nastavak radova na vili Godi u Lonedu, koje je započela radionica Pedemuro. U Vićenci, Paladio je projektovao svoju prvu palatu za porodicu Civena. Palata Civena izgleda kao mešavina proporcija i detalja njegovog ranijeg rada Loggia Cornaro sa ilustracijama fasade palate u Serlijevoj Knjizi VII.
Na ovom polju, konkurenciju su mu predstavljali Rimski izgnanici. Da bi se takmičio sa njima pod jednakim uslovima, morao je napraviti svoje potpune studije starog veka i tako otkrio, za njega, nove tajne antike. Godine 1541. sponzorisan od strane Trisina, putovao je južno da "uzme" osnove antike, naročito od samog Rima. Iako je ovo bio relativno kratak put, ovaj prvi od njegovih pet odlazaka u Rim omogućio mu je da proučava i crta mnoge poznate spomenike, da proverava dimenzije na objektima koje je direktno snimao. Prvo putovanje u Rim, za Paladia je bilo otkrovenje. Kasnije je u Quattro libri napisao da je shvatio da su antički objekti "mnogo vredniji od njegove zamisli da će biti". Ogromne ruine su ga "pokrenule". Ovo je doprinelo mašti i entuziazmu.
Odmah po povratku u Vićencu, data su mu mnogo veća ovlašćenja pa je mogao upotrebiti lekcije iz Rima. U vilama gde je kuća napravljena odvojeno od zgrada na imanju, hijerarhija forme bila je rezultat aktivnosti unutar nje i naglašavala ih je. Ovo je dobro uspevalo na otvorenim prostorima oko vile. Što se palate tiče, površina fasade, ne silueta zgrade, karakterisala je mesto i njegove okupacije, zbog toga što je urbanistički plan bio gust. Iza ovoga se nastavlja niz bliskih spojenih prostora, organizovanih oko otvorenog dvorišta koje je korišćeno da se obezbedi adekvatno dnevno svetlo i ventilacija, i ambijent za unutrašnje sobe. Prva nova palata u Vićenci koja integriše plan, fasade i unutrašnje dvorište bila je Palata Thiene. Pokazao je veliku veštinu i znanje za baratanje rečnikom klasike i proizveo zadovoljavajuću građevinu „all antica“.
U Serliovoj Knjizi IV prikazan je dorski lučni sistem sa jonskim poretkom iznad – "serliana", što je očito veoma slično sa Paladievom idejom, tako da se ova ilustracija često citira kao model po kome se Paladio vodio. Bez sumnje Paladio je taj koji je sproveo ovako omiljenu ideju, tako ubedljivo za delo tolike razmere. Realizovati projekat Bazilike, moglo se samo po ugledu na antičke rimske modele, kao što je Koloseum, koji je veličanstven slučaj u hijerarhijskom rasporedu stilskih redova i preklapanju okvira sa lučnim konstruktivnim sistemom.
O Vitruviju Primer je njegove nezavisnosti u obrazovanju jeste njegova veza sa Vitruvijem. Odabrao je Vitruvija kao gospodara i vodiča , jedinog pisca ove umetnosti. Njigovo znanje služilo je da donese na svetlo projekte onih antičkih objekata koje je sakupljao sa toliko opasnosti, i da prezentuje šta u njima izgleda vredno, kao i pravila koja je proučavao na građevini.
Renesansni umetnici i arhitekte verovali su da potpuni sklad proizilazi iz prirode. U arhitekturi je to značilo da zgrada treba da bude kontrolisana potpunom geometrijom, da modul određuje dimenzije i kompletan projekat. Vitruvije je smatrao da je važno uspostaviti slaganja svih delova, tako da dimenzije i forma budu međusobno povezane. Takođe, zgrada treba da odražava simetriju, ne samo kroz odnos volumena u odnosu na glavnu osu objekta, već je potrebno da je svaki elemenat proporcionalan u odnosu na celinu i da sadrži usvojeni modul. Svaki modul umnožava se prioritetnim brojem, koji ima korene u klasičnoj teoriji, naročito Pitagorejsko-Platonskoj gde se brojevi povezuju sa harmonijom univerzuma.
U renesansnoj Italiji, međutim, "mera" više nije predstavljala odraz idealnog sistema ljudske proporcije, već je postala apstraktna veličina neadekvatna originalnoj. Još od perioda antike, svaki italijanski grad-država i republika uveli su sopstvene standarde za težinu i mere, sa značajnim razlikama od mesta do mesta.
Ove "savršene" brojeve možemo pronaći u planovima koje je Paladio objavio u svojoj knjizi Quattro libri. Javljaju se sami ili, mnogo češće, kao koeficijent koji određuje harmonični poredak glavnih elemenata. U realizaciji ovog sistema proporcije, izraženog celim brojevima, Paladio je uobičajeno iskoristio sistem mera koji se koristio na prostorima gde je radio. Teško da je mogao drugačije, obzirom da su lokalne mere određivale dimenzije građevinskih materijala, kao na primer opeke. Koristio je Vićentinsku stopu (357mm) u i oko Vićence, a nešto kraću Venecijansku stopu (348mm) u Veneciji.
Paladio veruje da zgrada treba da odražava celokupno dobro oblikovano telo. U nekoj od svojih knjiga objašnjava hijerarhiju prostora i korišćenja zgrade u poređenju sa telom: kao sto je Bog oblikovao delove našeg tela, tako i najlepši prostor mora biti onaj koji je izložen, a manje lep se treba sakriti. U tom slučaju, kuhinju bi trebalo postaviti ispod sa podrumom, ili u nekim vilama izvan objekta sa štalama i skladištima. Prostore gde boravi domaćin kao i dnevni boravak, u oba slučaja, treba postaviti u prizemlju i na prvom spratu. U vilama se krov obično koristi kao ambar.
Kao što kuća spolja treba da izgleda kao "dobro oblikovano telo" sa hijerarhijskom podelom korišćenja, tako i enterijer mora biti organizovan hijerarhijski, da celina i delovi budu geometrizovani i u proporciji.
Brojevima je Paladio hteo da pokaže harmoničan odnos, ali uz dozvoljenu fleksibilnost, ukoliko je potrebno – sve u funkciji da "kuća bude lepa za oko". U poređenju sa doktrinama Vitruvija, Paladio objašnjava "savršeno" i nudi pojednostavljene i praktične metode postizanja istih rezultata, što dokazuje svojim delima. To mu dozvoljava da prevodi "zakone prirode" u suštinske potrebe arhitekata.
"Motiv hrama" konstantno će se pojavljivati u Paladijevoj arhitekturi vila, verovatno pod Serlijevim uticajem (iluzija na front antičkog hrama uklopljenog u renesansni objekat). Razlog za prihvatanje ovog motiva verovatno leži u radu sa braćon Barbaro koji su mu, nakon smrti Trisina, pomogli da učvrsti svoju teoriju i kasnije promoviše svoj neosporan talenat.
Paladio je razvio dva tipa vile. Prvi predstavlja vilu čiji su "elementi" kuće rastavljeni kao posebne forme, hijerarhijski poređane, sa volumrnom u centru u obliku depadansa (kuhinja, štala, itd), gde je Vila Barbaro očit primer. Drugi tip su kuće iz jednog velikog bloka postavljenog oko dvorišta, kao Vila Seređo. Ovaj tip pripada Paladievoj formulaciji antičke kuće, i pogodan je model za urbane opcije.
Njegov rezon je bio da je primitivna kuća evoluirala, kao i društvo, u javnu zgradu, da je nekoliko kuća formiralo selo, da je od nekoliko sela proistekao grad, a da su u tim javnim prostorima formirani masivni objekti sa impresivnim timpanonima. Paladio je smatrao da je timpanon na hramu proistekao iz forme kuće, pa je i u antici korišćen u javnim objektima. Njegova kuća se morala približiti perfektnom tipu hrama, i tako postala model za grad: „ grad mora biti kao velika kuća, a suprotno, seoska kuća mora biti kao mali grad“.
Renesansni humanisti, prateći Vitruvija, podržali su dve forme hrama: "kružnu" i "kvadratnu" – najlepšu i najpravilniju formu kako je Paladio objasnio.
U Quattro Libri Umetnost arhitekte leži u kombinovanju elemenata u okviru građevine. Jedan od izvanrednih aspekata Paladievog stvaralaštva je mnoštvo kombinacija proisteklih iz ograničenog repertoara elemenata, koje je nabrojao u Četiri knjige: loggia, sale, stepeništa, sobe i dvorišta. Postizao je raznovrsnost arhitektonskog izraza kombinujući svetlo i tamu, zid i stub, ravan plafon i svod. Jednostavni crteži objavljeni u Četiri knjige često traže pazljivo posmatranje da bi se razumelo ogromno bogatstvo Palladijeve mašte.
Paladio definiše Toskanski, Dorski, Jonki, Korintski i Kompozitni red. Preuzeo je Vitruvijev raspored stubova kroz redove – toskanski red formira kolonadu kao araeostylos, Dorski korespondira sa diastylos, Jonski sa eustylos, Korintski sa sistylos i Kompozitni sa picnostylos. Da bi formulisao koncept redova, Paladio je morao da izostavi koeficijent visina-stuba/donji-prečnik, koji je Vitruvije prepisao za samostalan tip interkolumnacije. Paladijev koncept bio je radikalan teoretski potez zbog toga što podrazumeva da izbor reda ne određuje samo ornamentiku objekta već utiče i na kompoziciju celog objekta.
Njegovi raniji radovi jasno pripadaju kategoriji renesansnih objekata gde su redovi korišćeni bez obzira na dimenzije u kolonadi. Pripremajući materijal za Četiri knjige, shvatio je da se njegov stav prema kolonadi promenio sa projektom Palate Kerikati. Kada je jednom formirao stav prema interkolumnaciji, dosledno ga je sledio. Viši spratovi njegovih objekata tipično imaju razmak stubova veći od tri prečnika stuba: koristio je tanje stubove koje je pozicionirao iznad onih u prizemlju, što je rezultiralo većim razmakom.
Izlažući svoja pravila, Paladio je pokušao da predstavi proporcije redova, ne toliko u skladu sa Vitruvijevim učenjem, koliko prema onome što je zapazio u antičkim objektima. Kombinovao je proporcije preuzete sa različitih Rimskih ruševina da bi pronašao najbolju moguću kombinaciju. Proporcije koje je utvrdio za najveće elemente entablature (arhitrava, friza, gejzona) rezultat su empirijskog procesa, verovatno sumiranja proporcija pojedinačnih elemenata. U svakom slučaju, Paladio je imao veliku moć da uspostavi kompletnu proporcionalnost.
Delo Velikog majstora Andrea Paladio predstavlja sintezu teoretičara, stvaraoca i graditelja. Njegove građevine proistekle su iz poznavanja teorije a pravila koja uspostavlja proističu iz baze praktičara. Istinski je osećao arhitekturu antike, što je odlika ličnosti koje su istovremeno i teoretičari i praktičari. Za razliku od drugih, Paladio je u svom istraživanju antike stalno preispitivao svoje stavove. Zahvaljujući svom osećaju nadograđivao je oblike antike, praveći tkz. restauracije, što predstavlja jedno od polazišta Paladionizma. Prihvatanje i primenjivanje jedinstvene forme proistekle iz antike, za Paladia je bilo konstantno i nepromenljivo.
Svoja glavna načela sprovodio je dosledno i beskompromisno. Primenjivao je potpunu harmoniju u osnovi i oblikovanju korpusa; skladom odnosa ostvarivao je arhitektonsku lepotu; težio je smanjenju svih suvišnih dekorativnih elemenata; razvijao je funkcionalizam arhitektonskog prostora. Naročito je isticao virtu, sposobnost arhitekte da materijalizuje u prostoru „pravu istinu matematike“.
Svaki njegov projekat nosi rezultat predhodnog, naznaka budućeg a istovtremeno je jedinstven. Vrhunac koji je dostigao u arhitekturi posledica je spoznavanja, interpretacije i transformacije antičkog iskustva. Za njega nisu bile svete konstante antičke forme i sadržaja, već je neprikosnovena bila ideja o svemu tome.
LITERATURA
| Andrea Palladio, Taschen, Köln 2004. |
| Andrea Palladio, Teneues, Spain 2002 |
| Kurtović Folić N., Paladio – Arhitektura za sva vremena / Paladio ili svestranost renesansnog stvaralaštva, Izgradnja br.6 1996, 379-385 |
| Kurtović Folić N., Paladio – Arhitektura za sva vremena II / principi Paladievog stvaralaštva, Izgradnja br.3 1998, 145-159 |
| Kurtović Folić N., Paladio – Arhitektura za sva vremena III / Paladio i primena renesansnih arhitektonskih principa u praksi, Izgradnja br.4 1998, 197-202 |
| Mitrović B., Learning from Palladio, W.W.Norton & Company, New York, London 2004. |
| Murry P., The architecture of the Italian renaissance, Thames & Hudson, London 1969. |
| Palladio A., The four books of architecture, Isaac Ware, London, 1738. |
| Payne A. A., The architectural treatise In the Italian renaissance, Cambridge University Press, UK 1999. |
| Tavenor R., Palladio and Palladionism, Thames & Hudson, London 1991. |
IZVORI SA INTERNETA
| Website of CISA Centro Internazionale di Studi di Architettura Andrea Palladio, www.cisapalladio.org |
ANDREA PALLADIO - DELA
|kllikni na ime dela za više podataka | format .pdf  | |
|
